Milena Ulić

Niste direktni ni otvoreni, vec samo bezobrazni

Sokiram samu sebe koliko me jos uvijek neke stvari, neki ljudi i njihovi postupci mogu zateci, zaprepastiti, sokirati.
Sama sebi se cudim kako ne mogu ostati hladna, prihvatiti da jednostavno postoje i ignorirati. Najvise od svega me zatece momenat u kojem moram biti bezobrazna, ne zelim, vec moram. Jer pristojnoscu ne mogu napraviti nista, moram jer je nekad jedini odgovor na bezobrazluk odgovoriti istom mjerom. Uvik sebe rastuzim kada sam prisiljena na to.
Zato cu danas napisati tekst o njima, onima koji misle da mogu sto hoce, govoriti, pitati. Onima koji nakon finog odbijanja odgovora jer ga naprosto nemam potrebu podijeliti s njima, ne odustaju. Onima koji smatraju da smo im duzni odgovore na sva njihova pitanja, i najintimnija, i da sve imaju pravo komentirati. I da imaju pravo dobiti obrazlozenja za sve ono sto smatraju nelogicnim, ili nejasnim ili sto ja znam.
Pa svima vama na znanje, ono sto vam imam potrebu reci, ono sto imam potrebu podijeliti s vama cu ucinuti i bez da me pitate. Kao i vecina ljudi. Sto vam zele reci, reci ce vam. Tocka.
To sto vi sebi dajete prava koja vam ne pripadaju, sto ste si uzeli poziciju na kojoj vam fali samo policiska lampa za ispitivanje je vas problem.
Ni ja ni nitko vam nije duzan nikakve odgovore, nikakva objasnjanja, najmanje opravdanja, i nikome ne trebaju vasi kometari dok za njih ne pitaju. Zato cu vas dana naucit necemu, onom sto vas je netko davno prije mene trebao nauciti, i onom sto ste trebali shavtiti hodajuci kroz zivot.
Vasa navodna direktnost je zapravo bezobrazluk, guranje noseva u tude zivote jadno, vasi zlobni komentari su prostastvo. I ne niste otvoreni, jednostavni i obicni, ni slucajno. Vi ste samo nekulturni, priprosti i jadni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *